NTRODUCCIÓN:  
La poesía es el lenguaje del alma y la herramienta suprema de expresión de sentimientos e ideas, que condensa muchas emociones en pocas palabras, reflejando profundas experiencias humanas. La poesía representa un puente entre culturas, permitiendo que las personas se comuniquen a través del tiempo y el espacio, superando las barreras lingüísticas y geográficas. Además, la poesía refleja la belleza interior del mundo exterior, transformando los momentos cotidianos en reflexiones filosóficas y artísticas. También desempeña un papel importante en la estimulación de la imaginación y la creatividad, ofreciendo al lector la oportunidad de contemplar la vida desde nuevas perspectivas.  
En este libro, la poesía se une a la belleza y al amor para crear una experiencia única que cautiva los corazones. Las palabras se entrelazan para formar cuadros poéticos que expresan la pasión por la vida y destacan las emociones humanas en todas sus formas y colores. A través de cada poema, descubrimos nuevos mundos de sentimientos, donde el amor danza con la belleza en una armonía maravillosa. "El Fantasma de la Rosa" abre ante el lector una ventana a la humanidad, invitándolo a reflexionar sobre el significado de la vida.  
En este libro, las poesías se unen para dibujar un mundo de fantasía y belleza, donde cada texto encierra emociones profundas y un lenguaje sorprendente que nos aleja. "El Fantasma de la Rosa" no es solo una colección de poemas, sino un viaje a través de múltiples universos que oscilan entre el amor y la tristeza, la separación y el anhelo, creando imágenes poéticas que tocan el alma. Estos poemas han sido traducidos del árabe al español con cuidado y precisión por la poeta y traductora libanesa Taghrid Bou Merhi, quien logró preservar la esencia de la obra original y aportar su propio espíritu poético a la traducción, transmitiendo la belleza y delicadeza de los poemas al lector español de una manera destacada y conmovedora.  
Los títulos que adornan los poemas de "El Fantasma de la Rosa" llevan consigo señales sutiles a mundos de sentimientos y visiones, convirtiéndose en puertas a un universo de sensaciones y belleza. El título "NACEN EN LOS COLORES" sugiere el surgimiento de la vida a partir de los colores, como si cada tono trajera consigo un nuevo nacimiento y un nuevo significado. Por otro lado, "EN UNA CAJA DE SEDA" pinta una escena suave de ternura y belleza, donde la seda oculta dulces secretos. "LOS OJOS DE UN NIÑO ME ROBAN" evoca una sensación de magia y delicadeza en la mirada de unos ojos inocentes que roban el corazón con su pureza. "UN AÑO Y TE LLEVO CONMIGO" lleva consigo notas de nostalgia y fidelidad, como si el tiempo se detuviera ante los recuerdos. "TÚ Y YO..." lleva la promesa y la expectativa de lo que aún no se ha dicho, dejando al imaginario un amplio espacio para continuar la historia. En "EXILIO Y LÁGRIMA..." sentimos el peso de la separación y el dolor, mientras que "DESTELLO DE RELÁMPAGO..." captura un momento fugaz de esperanza y cambio. El título "SU TALLER Y EL 
MAR" refleja la relación entre la creatividad y la naturaleza, y "AGUA DEL AMOR Y HENNA" conecta el amor con símbolos tradicionales. Estos títulos, por sí solos, poseen un grado de belleza y profundidad que invita al lector a sumergirse en los mundos de los poemas.  
La traducción aquí actúa como un puente que conecta diferentes culturas, permitiendo al lector hispanohablante degustar la belleza de la poesía árabe en toda su profundidad y sensibilidad. La traducción no es simplemente un traslado de significado, sino un proceso creativo en sí mismo, que requiere una extraordinaria sensibilidad lingüística y poética. Taghrid Bou Merhi entendió esta importancia y trabajó para que la traducción no solo fuera un medio para transmitir el significado, sino también para capturar el valor estético y expresivo de los textos originales. De esta manera, este libro contribuye a fortalecer la comunicación cultural entre los pueblos y resalta la capacidad de la poesía para trascender las fronteras lingüísticas y geográficas.  
TAGHRID BOU MERHI - LÍBANO - BRASIL  

Editorial Team:

Zlatan Demirovic 

Founder-Editor

Eva Lianou Petropoulou

Editor in Chief

Maid Corbic 

Graphic Designer

EDITORIAL DESK

The hands of the clock are turning fast, especially for Prodigy Magazine Team.

We’ve been collecting all the works, including more than 120 poems by 45 poets, 4 art works by 4 artists, 2 prose works by 2 writers, 1 book review, altogether, 150 more pages, of our second, August  2022 Prodigy Magazine issue. 

Now we have two separate interviews: Eva Lianou Petropoulou, with Abu Zubier-Bangladesh and 

Zlatan Demirovic with Prof. Dr. Joseph Spence Sr-USA. Fantastic news for all world poetry lovers about a new epic American Anthology of Contemporary Poets, prepared by great American poet, Joseph Spence Sr, as an editor in chief, under umbrella of Prodigy Published (see interview).

Due to a big interest of authors from all around the world to be published in Prodigy Magazine, we are using, so called, “Timeframe wait line rule”. For those who submitted and have not been published in this issue, it will happen in one of the next issues. It’s our “PRODIGY PERPETUAL MACHINE”.

Once again, this magazine is created by all of us guys, as a joint work.

Don’t hesitate to share this digital issue with all your available individual and group connections. That’s the most effective way to promote our works for free!

http://prodigy-life-program.myshopify.com/

Zlatan Demirovic 

Founder

Turn Around Like No Action (English Collection)-James Tian

COLECCIÓN DE POESÍA 

Autor: MAHER HASAN  

TRADUCTOR: TAGHRID BOU MERHI 

IDIOMA TRADUCIDO: ESPAÑOL 

IDIOMA ORIGINAL: ÁRABE 

PRIMERA EDICIÓN EN ESPAÑOL 2024  

Rezauddin Stalin

Rezauddin Stalin is a well-known poet in Bangladesh and beyond and is born on 22nd November 1962 in Jessore, Bangladesh. He has done his Bachelor's degree in Economics and MA in Political Science from Dhaka University. He is the former Deputy Director of Nazrul Institute where he was employed for 35 years. Stalin’s poems got translated into most languages in the world and he is also a well-known TV anchor and media personality in Bangladesh. Stalin is the founder and chairman of the Performing Art Center and is

also the senior editor of Magic Lonthon - a literary organization.

Rezauddin Stalin’s total number of books are more than 100 now and his Wikipedia link is: https://en.m.wikipedia.org/wiki/Rezauddin_Stalin

He has received many awards and some accolades are:

 Darjeeling Natto Chokhro Award India (1985), Bangla Academy (2006), Micheal Modhushudhan Dutta Award (2009), Shobho Shachi Award West Bengal (2011), Torongo of California Award USA(2012), Writers club Award California USA (2012), Badam Cultural Award California USA (2012), City Ananda Alo Award(2015), West Bengal, India, Centre Stage Barashat Award (2018), Journalist Association Award UK (2018) and Silk Road Poet Laureate Award Xi’an China (2020).

His Social Media links are:

Facebook: https://www.facebook.com/rezauddin22stalin

Twitter: https://twitter.com/RezauddinStalin

Instagram: https://www.instagram.com/rezauddinstalin/

Zašto Refika Dedić piše haiku? Ona stvara svoj vlastiti svijet
kroz haiku poeziju. Njezin haiku svijet stvoren je njenom
intuicijom i maštom, kao i strašću i pažnjom. Blagoslovljena
je izražajnošću i vješta je u pravilnoj upotrebi riječi.
Refika Dedić pronalazi nešto poetično u svom okruženju u
sve četiri sezone. Gotovo sve oko nje poetski je izraženo i
postaje haiku. Njezin haiku svijet je sublimiran u obliku
poezije. Također pronalazi nešto poetično u sebi i svom
životu, a piše haiku o svojoj samoći, kao i o svojoj sreći.

Vidno je da sakura i sva njena značenja kroz ove stihove dolazi do potpunoga izražaja. Bitno je naglasiti da Dedićka ovome dodaje i bosanski melos, artikulirajući veliku tradiciju Istoka oblikovanu kroz haiku, i bosanskohercegovačku, 21 prepoznatljivu po zasebnom orijentalnom habitusu. Tako zahtjevna forma postaje pjesnikinji izazov da se što konciznije donese što jasnije slike predočene kroz duboke misli. Ta stroga forma omogućila je ovoj pjesnikinji da izrazi i iznese emocionalni naboj koji nosi u sebi, a koji je nastajao, usputno, uz uobičajeni tok života. Kažu da su prirodne ljepote Japana živo prisutne u tradiciji i kulturi kroz proljetne svečanosti uživanja u cvatu trešnje, kroz ljetne žetvene svečanosti te promatranje krošanja zaodjevenih u rujne jesenske boje. Ta tradicija nije daleka niti bosanskohercegovačkom podneblju, otud i žive slike predočene kroz stihove ove pjesnikinje. I baš kao što cvijet trešnje nagovještava dolazak proljeća, tako i ova zbirka nagovještava dolazak novoga izričaja prisutnog kod pjesnikinje Refike Dedić. 

Реч уредника и приређивача
Драги пријатељи, Песници из свих крајева света, свих боја коже, вероисповести, узраста, оба пола, више или мање учени, неки већ на високим лествицама у овом нашем свету поезије, неки тек на почетку... Прво желим да вам се захвалим на одзиву и сарадњи. Желим да се захвалим и на поверењу а и на малим сумњама у овај пројекат. Све то више није важно! Важно је да смо овде заједно, да обележавамо једно време, време поезије на жалост у овом времену пандемије обележено и тим бојама стиха... Сви ви, од првог до последњег сте овде мојом вољом. Ви сте мој избор и због тога сам поносна јер сам уверена да ми је избор прави. Имала сам жељу да вас окупимо баш овде у Србији, на брдовитом Балкану, на ветрометини и на сунчаној страни, на нашим широким пољима да осетите ширину српске душе и на нашим брдима да осетите благослов неба. А ја сама да осетим благослов ваших речи, да упијем њихову мудрост и лепоту. И одазвали сте се…Свако од вас послао ми је паперје својих стихова да ме помилује и свако од вас послао је неколико речи о себи да вас бар мало упознам. А познајем вас… Ви сте они добри јер зли немају поезију у себи. Све што се дешавало везано за ову антологију решавала сам са уваженим и плодним песником из суседне државе Црне Горе, мојим пријатељом Гораном Радичевићем. Без њега и његове подршке моја замисао би остала само жеља. Када сам му се обратила и објаснила, рекао је кратко: “шта чекаш? хајде да радимо!“ Ви сте све време мислили да овде ради тим људи. Не! Радили смо Горан и ја. Антологија је скуп, збирка најлепших цветова (Мелеагар од Гараде, грчки песник), најлепших дела поезије... Тумачите да сам вас ја бирала као посебно лепе цветове, здраве цветове, цветове који су спремни да пруже руку песникињи из Србије и укажу јој поверење... Стихови су најлепши цветови речи, цветови који цветају право из душе песника да украсе душе оних који их читају, слушају и доживљавају. Ова АНТОЛОГИЈА 2021/СРБИЈА ће остати као вредан запис о песницима овог времена, овог тешког времена који су били у стању да се повежу поезијом, том краљицом писане речи... Сви могу да пишу, пардон, сви писмени могу да пишу... Само од Бога изабрани пишу поезију. Ти изабрани су овде у овим корицама...а, време, време је наш судија или џелат... Дубоко сам убеђена да ће време обесмртити већину овде изабраних и присутних песника (то је моја процена у коју верујем) Ова антологија има поред своје херметичности у оквиру око целог света хуманости и добре енергије...има и један, за сада Горану и мени знан план...Нећу о том плану! Само ћу рећи а ви размислите: “Видимо се у Србији, мојој топлој отаџбини...на фестивалу поезије и изворишту добре енергије...“ Хвала Горану! Великом Горану који живи за поезију! Хвала Горану што је веровао у мене и ову идеју! Хвала му што месецима није спавао да бих ја сада била пресрећна а надам се и ви. Све вас, сматрам пријатељима. Немам намеру да вас молим (пријатељи се не моле) пронесите лепоту ове антологије кроз свет јер она то заслужује. Заслужује јер сте у
3
њој ви, непроцењиво драгоцени и дивни, квалитетни, суверени песници овог времена на планети. Када сам размишљала о овом обраћању аутора и уредника, имала сам сасвим другачији сценарио... Узбуђење је учинило своје и ја немам неку моћ говора сада. Волим вас! Останите моји пријатељи! Дубоко верујем да вас ми, са свим песницима из Србије и региона, чекамо ( када се за то створе сигурни услови од ове пандемије ) на капији моје Србије, раширених руку, са много љубави како ми то једино и умемо. Хвала Вам! Волим вас, песници у овој АНТОЛОГИЈА 2021/СРБИЈА посебно су благо у мом срцу! Бог вас благословио! Ваша: Марија Најтхефер Попов(СРБИЈА).

Dear friends Poets from all over the world, all skin colors, religions, ages, both sexes, more or less learned, some already on high ladders in this world of poetry, some just at the beginning ... First of all, I want to thank you for your response and cooperation. I want to thank you for the trust and for the small doubts in this project. All that doesn't matter anymore! It is important that we are here together, to mark a time, a time of poetry, unfortunately in this time of pandemic, marked by those colors of verse ... All of you, from the first to the last, are here by my will. You are my choice and that is why I am proud because I am convinced that my choice is the right one. I wanted to gather you right here in Serbia, in the hilly Balkans, in the windstorm and on the sunny side, in our wide fields so that you can all feel the breadth of the Serbian soul and on our hills you can feel the blessing of heaven. And let me feel the blessing of your words, to absorb their wisdom and beauty. I love you all! Marija Najthefer Popov (SERBIA) Stay my friends!
Dear poets
The day finally comes when the work must see the sun. It gave me a lot of pleasure to technically tweak this anthology. The intention of the organizers was to show Serbia the best poets from all regions of the world. My job was, as we thought, to put it all together. I realized at the beginning that it would not be an easy job. It was necessary to arrange for the hosts to understand the guests. It's all behind us now. You are here and thank you, I can only hope that you will be satisfied with what you have done. Sincerely, your technical editor Goran Radičević.